|
|
|
| |
Tri scenarija | 05.07.2007
|
|
|
|
|
| |
Iako je u prošloj godini IT tržište u Srbiji zabeležilo rast, ono je i dalje jedno od najmanjih u Evropi. Mereno po ulaganjima u IT po glavi stanovnika i ukupnoj vrednosti ulaganja u IT, Srbija veoma zaostaje, kako u odnosu na zemlje koje su nedavno primljene u EU tako i one u regionu. Uporedni podaci pokazuju da ulaganje po stanovniku u češkoj iznosi 285 evra, Mađarskoj 203, Grčkoj 198, Hrvatskoj 175, a u Srbiji svega 44 evra. Istovremeno, ukupan obim ulaganja u IT u češkoj dostiže 2,9 milijardi evra, Mađarskoj 2 milijarde, Grčkoj 2,1 milijardi evra, dok je u Hrvatskoj taj iznos 700 miliona evra, a u Srbiji tek 326 miliona evra.
Rast IT tržišta direktno zavisi od stope privrednog razvoja, rasta realnih plata građana, priprema za ulazak u EU, nabavki za javni sektor, uvođenja elektronske uprave, primene elektronske trgovine i drugih aktivnosti na razvoju informacionog društva, a zajednički imenitelj za sve navedene segmente je ono što Srbiji i dalje najviše nedostaje – politička stabilnost.
Prema istraživanju koje su na domaćem IT tržištu sproveli autori publikacije ’’SITO 06”, prošle godine je u Srbiji prodato oko 210.000 računara, odnosno oko 140.000 privrednom i javnom sektoru i oko 70.000 računara za lične potrebe građana. Godinu dana ranije prodato je ukupno samo 150.000 računara, a 2004. godine pre uvođenja PDV-a za 30.000 više. Srbija je 2005. godine bila retka zemlja u svetu gde je došlo do pada prodaje računara za 15% i da to nadležne državne organe, uprkos inicijativa IT kompanija, privrednih komora i Društva za informatiku Srbije, nije podstaklo na korekciju državnih mera, što je dodatno povećalo informatičko zaostajanje za drugim zemljama regiona.
Procenjuje se da u Srbiji sada ima oko 900.000 računara starih do pet godina. Međutim, koristi se i oko 500.000 računara starijih od pet godina, pre svega u preduzećima koja još nisu privatizovana, u porodicama i školama. Ipak, uočava se proces promene strukture računara, jer u ukupnom broju prodatih kompjutera raste broj ’’nout buk’’ računara i ’’brend’’ računara.
Domaće kompanije
U Srbiji je registrovano oko 1.200 kompanija za poslove u oblasti IT, ali najveći deo poslova u distribuciji, proizvodnji, asembliranju, sistem integraciji i prozvodnji aplikativnog softvera obavlja samo oko 100 preduzeća. Ostale firme obično zapošljavaju jednu do dve osobe i obavljaju svega nekoliko poslova godišnje. Pomenutih 100 kompanija imaju izgrađenu savremenu organizaciju rada, tržište, stalne domaće klijente i inostrane partnere, sertifikovane kadrove i sve druge odlike efikasnog i tržišno orijentisanog poslovanja.
Ove IT kompanije su nosioci transfera najnovijih informatičkih znanja u zemlju, razvoja aplikativnog softvera i podrške za njihove efikasne primene u privredi, bankama i javnim službama. Istovremeno, one su suočene sa velikom konkurencijom na malom tržištu, što pojedine domaće IT kompanije pokušavaju da prevaziđu širenjem delatnosti u okolnim zemljama, u čemu neke imaju sve više uspeha.
Međutim, domaće IT kompanije se sve češće žale na otežan položaj na ovdašnjem tržištu i gubitak poslova, jer se u odnosu na veličinu tendera od njih traže previsoke bankarske garancije, dobijanje posla uslovljava nerealnim obimom ostvarenog prometa i teško dokazuje domaće poreklo IT proizvoda. Ali, pored nedostatka sredstava i malog tržišta, domaća IT preduzeća se suočavaju i sa nizom internih problema: uglavnom nemaju ili se ponašaju kao da nemaju stratešku viziju sopstvenog razvoja, propuštaju da se pripreme za vreme kada će strane IT kompnije biti mnogo prisutnije i nemaju dovoljno kvalitetnih i sertifikovanih kadrova. Imajući u vidu strana iskustva, poželjno je da se domaće IT kompanije više orijentišu na specijalizaciju poslovanja, ukrupnjavanje i zajednički nastup na tenderima u zemlji i inostranstvu.
Predviđanja
Kada je u pitanju dalji razvoj IT tržišta u Srbiji, prema mišljenju Milovana Matijevića, IT analitičara i urednika publikacije ’’SITO 06’’, najverovatnija su tri scenarija. Prvi podrazumeva godišnji rast IT tržišta po stopi od 20%, ukoliko se nastavi rast društvenog proizvoda za 6% godišnje. U tom slučaju, Srbija bi 2014. dostigla nivo tržišta Mađarske iz 2005. godine. Iako bi i ostale zemlje još više napredovale, zaostajanje bi se donekle umanjilo, jer su razvijene zemlje već dostigle zasičenost tržišta informatičke opreme.
Druga mogućnost je ustanovljavanje informacionog razvoja kao nacionalnog prioriteta i preduzimanje mera za ubrzanu informatizaciju, koja bi omogućila godišnji rast IT tržišta od 30%. Ovaj scenario je najpoželjniji, ali malo verovatan, ocenjuje Matijević, imajući u vidu trenutne političke i ekonomske prilike. Treća opcija se zasniva na riziku od novih političkih i ekonomskih potresa, kada bi stopa rasta IT tržišta pala na 10%, što bi značilo dalje produbljivanje već zabrinjavajućeg informacionog zaostajanja Srbije.
Iako je informacioni razvoj u Srbiji i dalje ’’na repu’’ državnih priorita, izgleda da dugogodišnja zalaganja stručne javnosti konačno daju vidljivije rezultate, budući da su poslednjih nekoliko meseci evidentne povoljnije okolnosti za IT razvoj, kakvih nije bilo godinama. Usvojena je Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji, u Investicionom planu su predviđena značajna sredstva za nabavku računarske opreme za upravu, školstvo i zdravstvo, obrazovano je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i predloženo smanjivanje PDV za prodaju računarske opreme sa 18% na 8%. Očekuju se da će Vlada, ukoliko u njoj prevagnu shvatanja o ogromnoj podsticajnoj ulozi informatizacije u ukupnom razvoju Srbije, preduzeti i druge stimulativne mere da se ona ubrza.
Prema analizama iznetim u publikaciji ’’SITO 06”, vodeći distributeri IT opreme su: CT Computers, Pakom, KIM-TEC, BSProcesor, ERC Commerce Computers i PIN Computers. Vodeći integratori su: SAGA, Informatika, Spinnaker, S&T Serbia, SBS i Siemens IT Solutions. Vodeći prozvođači softvera su: Pexim Solutions, M&I Systems, Antegra, ABSoft i IIB. Vodeći domaći prozvođači računara su: DESK i CT Computers, Forum, List i Jugodata.
U Srbiji je registrovano oko 1.200 kompanija za poslove u oblasti IT, ali najveći deo poslova u distribuciji, proizvodnji, asembliranju, sistem integraciji i prozvodnji aplikativnog softvera obavlja samo oko 100 preduzeća
Ukoliko bi domaće IT tržište nastavilo da raste po stopi od 20% godišnje, Srbija bi 2014. dostigla nivo tržišta Mađarske iz 2005. godine
|
|
|
PROIZVODI
VESTI